top of page
Search

AI u Srbiji > reality check

Updated: Dec 16, 2024

samo objektivno, praštajte


Okej, beležimo u Srbiji nesporne uspehe: dinamičan startap ekosistem, formiranje državnih tela za podršku AI i usvajanje, praćenje međunarodnih standarda. 


Npr > 


Institut > https://ivi.ac.rs/ 


Srbija je Chair GPAI > info, održava se Global Partnership on Artificial Intelligence Summit 2024 u Beogradu, 3/4.12, link > https://www.oecd-events.org/summit-gpaiserbia2024/en 



Nacionalna platforma za veštačku inteligenicju > https://www.ai.gov.rs/


Jasno predstavljen naš AI ekosistem, uključujući i korpo i starape > https://www.ai.gov.rs/tekst/sr/846/ai-ecosystem.php



NT Parkovi > Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak. 



Veliki broj konferencija > Data Science Conference , ML Conference, ICIST, ostali


Fondovi/podsticaji za sve i svašta > npr inovacionu delatnost, nauku


Ističu se >


među kompanijama > Wonder Dynamics, Anari AI, Pyxero.ai, Whisperly (subjektivno, jer materija)


među inovativnim okruženjima > ICT Hub , njihov AI Salon, CDT HUB, Impact Hub Belgrade 


među udruženjima > Serbian AI Society , MACHINERY 




Ali vratimo se na temu. AI u Srbiji.


AI u Srbiji.


Da, sve zaista izgleda obećavajuće, ali iza sjajne slike kriju se brojni izazovi – sporost birokratije, fragmentirani standardi i nedostatak efikasne institucionalne podrške. Pitanje > da li Srbija zaista hvata korak sa globalnim standardima ili zaostaje u ključnoj fazi tehnološkog razvoja? 


Inovacije i startapi


Srbija ima strava i dinamičan startap ekosistem koji beleži stabilan rast, sa 300 novih startapa osnovanih tokom prethodne dve godine, kaže Izveštaj Startap skener 2024 - Preduzmi ideju. Kompanije poput Anari AI, koji razvija inovativna rešenja poput onlajn fabrike čipova u oblacima (slobodan prevod), i Wonder Dynamics, koji koristi AI u filmskoj produkciji (wowow), predstavljaju svetle tačke u ovom našem rastućem ekosistemu. Ovi, i slični njima startapi pokazuju značajan potencijal i predstavljaju jezgro inovativnosti u zemlji. Negujmo to. 


Međutim, pitanje ostaje – koliko su ti startapi zaista spremni za globalno tržište i suočavanje sa konkurencijom iz razvijenijih ekosistema? Realost. Dok se evropski i američki startapi suočavaju s pritiscima da implementiraju najnovije standarde, osiguraju transparentnost i etičnost svojih rešenja, mnogi srpski startapi (ne upirem prstom, generalno govoreći) fokusiraju se prvenstveno na brzi rast i privlačenje investicija, često zapostavljajući tehničku i etičku zrelost. Bez prave institucionalne podrške i sistematskog razvoja etičkih smernica, teško je osigurati da inovacije budu ne samo brze, već i odgovorne i održive na duži rok. Ne sumnjam u naše startape, go go go!


Nego, akcenat na dugoročnost.


Dakle, rast startap ekosistema je samo deo uspeha. Prava snaga ekosistema leži u njegovoj sposobnosti da obezbedi dugoročno održive inovacije, koje ne samo da privlače investicije već stvaraju rešenja koja su bezbedna, etički osmišljena i usklađena sa međunarodnim standardima. Bez adekvatne podrške i usklađenosti sa standardima, srpski startapi rizikuju da ostanu izolovani na lokalnom nivou, umesto da postanu deo globalnih tokova inovacija.


Standardi, regulative > formalnost, stvarnost?


Srbija se trudi (želim da verujem) da prati EU regulativu i standarde, usvajajući onomad Etičke smernice za razvoj pouzdane AI, prethodnu Strategiju razvoja veštačke inteligencije 2020-2025, a gde je i šta radi nova Strategija za period od 2024-2030, meni je nepoznato. Na prvi pogled, ovo izgleda kao značajan korak napred, ali ključna pitanja ostaju – koliko se ove regulative zaista primenjuju/postoje u praksi? 


Uspostavljanje odgovarajućeg sistema za praćenje usklađenosti sa standardima ključno je za održivost AI, ali i bilo kog drugog - ekosistema. Nama, poučeni prethodnim “GDPR, pardon Zakon o zaštiti podataka o ličnosti” iskustvom, u Srbiji se čini da je pristup više "imamo regulativu za formalnosti" nego "imamo efikasan sistem koji osigurava bezbednu i etičku primenu tehnologija". Tehnologija, ne nužno AI tehnologija. Ali uključujući i njih.


Da bi Srbija zadržala korak sa globalnim trendovima, neophodno je uspostaviti jasne, transparentne i merljive mehanizme za donošenje, sprovođenje standarda, kao i odgovarajuća tela koja će efektivno pratiti usklađenost sa tim standardima. Samo na taj način Srbija može, u budućnosti, postati konkurentna na globalnom nivou, a ne zaostajati. Upotreba budućeg vremena je namerna.


Institucionalna podrška?


Osnivanje Saveta za veštačku inteligenciju deluje kao značajan korak ka ozbiljnom ulaganju u ovu oblast. Međutim, koliko ova i ovakve institucije zaista doprinose razvoju AI u Srbiji? Doslovno pitam, ne znam, pišite.


Iako je ideja o ovim telima svakako potrebna, njihova stvarna funkcija neretko se svodi na kreiranje strateških dokumenata i povremeno održavanje okruglih stolova? Nema dovoljno konkretnih inicijativa (ili ja za njih ne znam, ispravite me) koje bi omogućile kompanijama da dobiju pomoć ili savete za usklađivanje sa regulativama, niti jasnih indikacija da postoji podrška za startape u ranoj fazi razvoja. Zemlje poput Estonije ili Finske mnogo više ulažu u povezivanje istraživanja, industrije i regulatornih tela, dok su slični koraci u Srbiji previše tromi i administrativno komplikovani. Ponovo, govorim poučena prethodnim “GDPR, pardon Zakon o zaštiti podataka o ličnosti” iskustvom.


Kako bi institucionalna podrška bila efikasna, neophodno je osnažiti postojeće institucije, obezbediti im obuke, resurse i jasno definisana ovlašćenja, ali i uključiti širu zajednicu u proces razvoja AI. Samo uz ovakvu podršku institucije mogu imati pravi uticaj na terenu i omogućiti rast AI ekosistema.


O transparentnosti


Transparentnost je ključna reč kada govorimo o AI sistemima, posebno onima visokog rizika. Iako Srbija formalno sledi smernice EU i međunarodne standarde, transparentnost u praksi često ostaje deklarativna. Ovo otvara pitanje: da li, kao društvo, zaista znamo kako i gde se naši podaci koriste?


Da li su srpski startapi i kompanije obavezni da izveštavaju o načinu na koji obučavaju svoje AI modele? Koliko je obaveza o transparentnosti zaista institucionalizovano, a koliko prepušteno "dobroj volji" kompanija? Ovaj jaz između teorije i prakse dodatno udaljava Srbiju od globalnih standarda i smanjuje poverenje javnosti u AI tehnologije.


Transparentnost je temelj poverenja javnosti. Neophodno je da se uspostave jasna pravila i mehanizmi za obezbeđivanje transparentnosti u svim fazama razvoja i implementacije AI tehnologija, kako bi se stvorilo okruženje u kojem AI može doneti stvarne benefite za društvo. Bez ovih pravila, napredak u AI može biti ne samo ugrožen, već i potencijalno opasan za korisnike.


> Radne grupe, strategija?


Formiranje radne grupe za izradu Nacrta zakona o VI i pokretanje javne rasprave o Strategiji razvoja VI za period 2024–2030. deluju kao ozbiljni koraci ka regulaciji ove oblasti. Ipak, problem leži u nedostatku transparentnosti i informacija o ovim procesima. Radna grupa, iako prisutna, deluje kao misteriozno telo – bez javno dostupnih informacija o njenom radu, ciljevima i rokovima. 


Doduše, vest > https://www.ai.gov.rs/vest/sr/1110/odrzan-prvi-sastanak-radne-grupe-za-izradu-nacrta-zakona-o-vestackoj-inteligenciji-republike-srbije.php, sastanak je održan 3. juna 2024. godine, a navodi se 31. mart 2025. kao moguć za predstavljanje Zakona o veštačkoj inteligenciji. Brzina. 


Rekosmo, tu je i Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2024-2030. godine. Javna rasprava o strategiji, iako formalno održana, ostavlja puno nepoznanica. Gde je i šta radi sada, ja ne znam. Nema dovoljno informacija o ishodima, povratnim informacijama i izmenama koje su usledile. 


Ukoliko Srbija želi da postigne suštinski napredak, ključno je da se poveća transparentnost rada ovih tela. Potrebno je uključiti (stručnu) javnost u proces donošenja odluka, obezbediti dostupnost informacija i omogućiti otvoren dijalog, kako bi se osiguralo da svi koraci ka regulaciji AI budu jasni i dostupni široj zajednici. Samo tako možemo osigurati da regulacija AI bude temelj za dalji razvoj, a ne prepreka.


> Državni Data Centar?


Jedan od ključnih elemenata za uspešnu implementaciju veštačke inteligencije jeste transparentnost u vezi sa obradom podataka i načinom na koji država rukuje digitalnom infrastrukturom. Državni data centar trebalo bi da bude centralna tačka za bezbedno skladištenje i obradu podataka, ali informacije o njegovoj ulozi u okviru AI ekosistema Srbije gotovo da ne postoje.


Da li građani znaju kako se njihovi podaci skladište, kako se koriste i ko ima pristup tim podacima? Koliko je taj proces transparentan? Nedostatak informacija o radu Državnog data centra, kao i o njegovom mestu u AI infrastrukturi, dodatno komplikuje ionako zbunjujuću sliku regulative i transparentnosti.


Transparentnost u radu Državnog data centra ključna je za izgradnju poverenja građana. Bez jasnih informacija o načinu skladištenja i obrade podataka, postoji opasnost da se poverenje javnosti uruši, što bi moglo negativno uticati na dalji razvoj AI u Srbiji. Da bi se ovo izbeglo, potrebni su jasni i dostupni protokoli koji bi omogućili građanima uvid u to kako se njihovi podaci koriste i štite.


Primer dobre prakse u kontekstu transparentnosti jeste francuski CNRS (Centre National de la Recherche Scientifique ), njihov IDRIS i superračunar Jean Zay. 



Dakle


Srbija se nalazi na raskrsnici. Sa jedne strane, postoji potencijal da postane regionalni lider u razvoju AI, uz obećavajući korpo/startap ekosistem i formalno usvojene regulative. S druge strane, realnost je da bez ozbiljne institucionalne podrške, transparentnosti i istinske primene standarda – ostajemo na nivou obećanja, a ne rezultata.


Srbija ima kapacitet, ima sjajnu inovativnost, ali sada je trenutak da se reči pretoče u dela, a strategije u stvarnost. To je jedini način da se obezbedi svetla budućnost za AI u Srbiji – ne kao prilika koja je propuštena, već kao resurs koji menja društvo na bolje.


Nemojte me cancel-ovati, samo kažem.


 
 
 

Comments

bottom of page