EU AI Akt nam ne gine.

Uvođenje regulative veštačke inteligencije (AI) na nivou Evropske unije putem AI Akt-a (Akt o veštačkoj inteligenciji) predstavlja ključnu prekretnicu u definisanju pravila igre za sve koji razvijaju, primenjuju ili trguju AI rešenjima. Ovaj zakon, prvi te vrste u svetu, ima ambiciju da postavi globalne standarde za razvoj i upotrebu AI tehnologija, podsećajući na uticaj GDPR-a na oblast zaštite podataka. Ali šta je tačno AI Akt i zašto je toliko bitan?

Šta je AI Akt?

AI Akt je pravni okvir koji reguliše razvoj, implementaciju i upotrebu veštačke inteligencije u Evropskoj uniji, zasnovan na analizi rizika. AI sistemi su podeljeni u četiri osnovne kategorije prema stepenu rizika koji mogu prouzrokovati: neprihvatljiv rizik (banned practices), visoki rizik (high-risk), ograničeni rizik (limited risk), i minimalni rizik (minimal risk). U zavisnosti od kategorije, proizvođači, uvoznici, i korisnici AI sistema imaju različite obaveze, između ostalih - procene usklađenosti, obavezne evaluacije i nadzor tržišta.

*više o rizicima i kategorijama u narednim tekstovima.

Ono što AI Akt čini izuzetnim je njegova eksteritorijalnost, odnosno pravni doseg koji se proteže i na kompanije izvan EU, ako njihovi proizvodi ili usluge imaju efekat na evropsko tržište. To znači da će američki, azijski ili bilo koji drugi globalni igrači morati da usklade svoje AI sisteme sa zahtevima EU čak i ako samo nameravaju da posluju u Evropi. Ova karakteristika ne samo da postavlja EU kao regulatornog lidera, već uvodi i svojevrsnu pravnu obavezu koja prevazilazi geografske granice. Fascinantno. Da, ne?

Zašto je AI Akt bitan?

Regulativa je nastala kao odgovor na rastuće brige o uticaju AI tehnologija na ljudska prava, privatnost i bezbednost. Sa brojnim primerima zloupotrebe veštačke inteligencije – od prepoznavanja lica u svrhe nadzora do algoritamskih pristrasnosti u odlučivanju – EU je prepoznala potrebu za sistematskim pristupom kako bi zaštitila svoje građane. AI Akt ima cilj da uspostavi balans između promocije inovacija i zaštite osnovnih vrednosti.

Međutim, nije sve tako jednostavno. Teoretičari tržišta već predviđaju tzv. "nebriselski efekat", gde bi preterano striktna regulativa mogla obeshrabriti investitore i proizvođače da plasiraju AI proizvode na evropsko tržište. Nije da se već uveliko ne dešava, svedočimo - npr Meta (https://www.theverge.com/2024/7/18/24201041/meta-multimodal-llama-ai-model-launch-eu-regulations) Ovaj efekat se oslanja na teoriju da bi usklađivanje sa zahtevima AI Akt-a moglo biti preskupo i kompleksno, naročito za manje igrače, te bi EU mogla postati neprivlačna destinacija za inovacije, za razliku od tržišta kao što su SAD ili Azija.

Američki pristup: Fleksibilnost kao strateška prednost?

Dok EU stremi ka čvrstoj i detaljnoj regulativi, primer SAD-a pokazuje kako različiti regulatorni pristupi mogu oblikovati globalno tržište. Nedavni potez kalifornijskog guvernera (https://techcrunch.com/2024/09/29/gov-newsom-vetoes-californias-controversial-ai-bill-sb-1047/), Gavina Newsoma, koji je stavio veto na kontroverzni zakon SB 1047 o regulaciji AI-a, odražava oprezan pristup američkih zakonodavaca prema preuranjenim ili preširokim regulativama. Newsom je u obrazloženju istakao da je zakon suviše strog i da bi mogao negativno uticati na inovacije u Kaliforniji, koja se inače smatra svetskim centrom tehnoloških inovacija.

Ovaj potez ukazuje na fundamentalnu razliku u filozofijama između EU i SAD. Dok EU vidi regulativu kao način da osigura etičku upotrebu tehnologije, SAD preferira prilagodljivost i tržišni pristup, pružajući veću autonomiju kompanijama da samostalno postavljaju svoje standarde – bar dok se ne pojave očigledni problemi. Ovaj fleksibilniji model omogućava brže prilagođavanje tehnologije potrebama tržišta, što može rezultirati bržim inovacijama, ali i većim rizicima za krajnje korisnike.

Zaključićemo - AI Akt nam ne gine

Bez obzira na američku fleksibilnost, za sve kompanije koje žele da plasiraju AI proizvode ili usluge na evropsko tržište, AI Akt je neminovnost. Bez obzira da li ste dobavljač, uvoznik ili krajnji korisnik, ako vaš AI sistem može imati efekat na evropske građane – AI Akt vas se tiče. Realnost - teško je zamislivo da globalno tržište isključi EU iz igre. Usklađivanje sa ovim propisom neće biti jednostavno, ali predstavlja priliku za postavljanje novih standarda i izgradnju poverenja u tehnologiju. Umesto da se posmatra kao prepreka, AI Akt može biti odskočna daska ka transparentnijoj i odgovornijoj upotrebi AI-a.

Dakle, možemo reći da AI Akt donosi jedan važan signal: evropsko tržište nije interesno-neutralno. Ono zahteva odgovornost i etičnost, bez obzira na to da li dolazite iz Brisela, San Franciska ili Šangaja. Za sve nas koji smo uključeni u ovu industriju, usklađivanje sa ovim zakonom je korak koji ne možemo zaobići. Ukoliko već niste počeli da prilagođavate svoje poslovanje, sada je pravi trenutak – jer AI Akt nam, hteli mi to ili ne, ne gine.

Reminder > ROKOVI TEKU.

Naslovna fotografija generisana je pomoću Midjourney .