Privredna komora Blica? BizChat?

Pardon, Srbije. 

Digitalizacija usluga. Automatizovano informisanje. AI kao alat podrške za preduzetnike. Sve to zvuči kao dobrodošao i poželjan korak. Dok ne otvorite prozor, i ne shvatite da iz njega gledate samo u jedan medij.

U junu 2025. godine Privredna komora Srbije i Blic lansirali su BizChat, poslovni savetnik zasnovan na veštačkoj inteligenciji.

U teoriji, efikasno. 

U praksi, problematično.

Tekst je poduži, praštajte. 

Kako je napravljen BizChat?

BizChat koristi Microsoftovu Azure OpenAI platformu, i oslanja se na tzv. RAG arhitekturu.

Šta to znači?

Nije klasičan četbot koji halucinira, već sistem koji pronalazi konkretne pasuse iz unapred definisanih izvora, i na osnovu njih generiše odgovor.

Ti izvori su:

• baze i dokumenti Privredne komore Srbije (relevantno)

• podaci sa državnih portala (relevantno)

• i – ovde dolazimo do etički interesantnog momenta – članci i analize  iz Blic Biznis sekcije (da li je relevantno?)

Tako rekoše. Ne izmišljam.

ALI.

Na kraju svakog odgovora, alat preporučuje dodatna čitanja. 

Linkovi, bez izuzetka, vode na Blic. Jasno je zašto - gore pomenuta saradnja. Ponovo - ali. 

Tu ću za sada, zastati.

Test: solidan. 

Ali to nije suština.

Testirala sam ga. Ukoliko neko bude gledao logove mojih sesija, srećno vam. Hehe.

Elem, nema izmišljanja. Ne nudi subvencije kojih nema. Ne pokušava da daje pravne savete tamo gde ne bi smeo. Prompt-injekcija – blokirana.Ne odgovara na upite koje prepoznaje kao napade. Sanity check – prolazi.

Ali poenta nije u tome šta zna. Poenta je šta bira da ti pokaže.

I tu već dolazimo do (potencijalnih) problema.

Etički? 

Sada, nećemo govoriti o tome da li alat greši ili ne. Govorićemo o tome šta prikazuje.

Postoji nekoliko ozbiljnih etičkih tačaka koje zaslužuju pažnju.

Pristrasnost izvora

Korisnik razgovara sa alatom pod okriljem Privredne komore Srbije, institucije koja bi trebalo da bude informativno neutralna. Da, trebalo bi. 

Međutim, svi dodatni sadržaji koje dobija vode ga ka jednom komercijalnom mediju – Blic Biznis. Ne vodi ga ka sajtu APR-a, sajtu Poreske uprave, eKapiji, Novoj ekonomiji, Službenom glasniku itd itd.

No, samo u jednom pravcu. 

Ka Blic Biznisu. Jasno - saradnja.

To, mislim, stvara sistemsku pristrasnost – ne zato što je sadržaj nužno loš, već zato što je selektivno vidljiv.

Upitna stručnost i tačnost

Blic Biznis je medij. Komercijalni medij.

Njegov cilj nije edukacija, već čitanost. Članci su često informativni, ali nisu nužno ažurni, precizni ili pravno valjani. Ipak, kroz BizChat, ti članci se prikazuju kao deo institucionalnog odgovora. Granica između zvanične informacije i medijskog PR-a postaje mutna.

Ako se korisnik odluči na poslovni potez na osnovu takvog sadržaja – ko snosi odgovornost?

Pritom, zašto bi kao ponuđen članak u odgovoru na pitanje: Kako da otvorim firmu u Srbiji bio, između ostalog:

Mali iz Osake: Srbija treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, EXPO 2027 je razvojna šansa generacije! "Naš paviljon je najlepši" (FOTO)

Skrinšot - BizChat

Upitno iz više razloga, prorežimskih and what not.

Ali, šta je problem?

To nije relevantna informacija. To je izjava za medije. I to svakako ne na temu registracije firme, poreskih olakšica, šifara delatnosti, pravnog okvira. To je promotivna izjava funkcionera – potpuno irelevantna za korisnika koji traži operativni savet o otvaranju firme.

Ako alat ne razlikuje PR od propisa, onda ni korisnik (možda) ne zna da to treba da uradi. A imamo tendenciju da kao korisnici prihvatamo informacije bez promišljanja. Nažalost.

Takođe, kako izgleda portal Blic Biznis? Plaćene reklame, Gomex aplikacija? Šeherezada radnim danima od pola četiri?

Skrinšot - Blic Biznis

Pa ne blamirajmo se, zaboga. 

Rizik od informacione koncentracije

Privredna komora Srbije nije privatni servis. Nasmejah se dok ovo pišem.

Ako javna institucija daje prednost samo jednom mediju u domenu poslovnog informisanja, ona učestvuje u zatvaranju tržišta informacija. To ne znači da je zakon prekršen – ali znači da pravimo infrastrukturu u kojoj su vidljivost i tržišni udeo rezultat institucionalne privilegije, a ne kvaliteta sadržaja.

Ali ponovo, zašto bismo bili iznenađeni?

Pravno? 

Trenutno ispod radara, ali vredi postaviti pitanja.

• Da li je ovo prikriveno oglašavanje? (Zakon o oglašavanju, čl. 12)

• Da li postoji restriktivni dogovor koji favorizuje jedan medij? (Zakon o zaštiti konkurencije)

• Da li korisnik dobija zavaravajuću informaciju u institucionalnom pakovanju? (Zakon o zaštiti potrošača)

Nema brzih odgovora. Ostavljam ih za pravnike koji se bave tom oblašću.

Okej, sve to funkcioniše. Ali, šta sad?

Nije mi cilj da tražim dlaku u jajetu. Niti da cepidlačim oko UI/UX i dizajna botova.

BizChat radi. Odgovori su uglavnom tačni. Linkuje relevantne dokumente. Označava Blic kao izvor. Ima čak i disklejmer. Partnerstvo je javno. Sve štiklirano.

Ali pitanje više nije da li je nešto urađeno, već da li to nešto ima smisla, iz ugla poverenja, transparentnosti i javnog interesa?

Jer forma nije suština. A ček lista etike nije etika. Zato,hajde da budemo konkretni.

Na primer, ovako > 

Višestruki izvori? 

Da, u telu odgovora se provlače dokumenti iz PKSa. Ali niže, u sekciji "Blic Biznis", nema ni jednog drugog izvora. Logično jer - saradnja. Međutim.

Ne tražim pluralizam iz naučne fantastike. Ali ako preporučuješ sadržaj kao nastavak institucionalnog odgovora – onda to mora biti više od jednog medija. 

Inače nije preporuka. Nego kanalisanje pažnje.

Uspostavite saradnju i sa drugim relevantnim medijima.

A sa tim u vezi.

Partnerstvo? Okej. Ali samo ako je otvoreno.

Ne kritikujem što je to Blic. (okej, malo i kritikujem)

Kritikujem što je samo Blic.

Ako Privredna komora Srbije želi da sarađuje s medijima – neka objavi kriterijume. Ko se može priključiti, pod kojim uslovima, kada se evaluira sadržaj. Inače to nije javno partnerstvo. To je privatni dogovor preko javnog interfejsa.

Transparentnost? Ne ako je samo sitnim fontom.

Piše da su članci iz Blic Biznisa. Tačno. Ali korisnik to vidi tek ako zna šta traži. Ako ne zna, dobija utisak da Privredna komora Srbije stoji iza svih tih linkova.

A to jeste problem. Nema neutralnosti bez jasne razlike između javnog i komercijalnog. Zato badge, ikonica, labela, bilo šta – da se zna ko govori. I u čije ime.

Disklejmer? Trenutno – u fusnoti.

“Nova tehnologija, može da greši.” Super. Ali nije dovoljno. Jer kad AI dolazi iz državne institucije, a korisnik traži savet koji može imati poslovne posledice, onda ti ne treba ograđivanje. Treba ti jasna struktura odgovornosti.

Prevedeno:

Ko piše? Odakle podatak? Da li je iz zakona ili iz redakcije? Ko i da li proverava?

To je disklejmer koji ima smisla. I koji ispunjava svoju svrhu,

Za koga je ovaj tekst?

Za one koji prave AI alate. Za one koji odlučuju o partnerstvima. I za one koji znaju ili žele da nauče da AI bez transparentnosti nije neutralan, samo deluje tako.

Državne institucije koje koriste AI u javnoj komunikaciji nemaju luksuz da ostanu na nivou “radi, pa šta”.

U suprotnom, ne grade poverenje. Samo ga automatizuju.

Dakle

BizChat funkcioniše. Ali to nije dovoljno.

Ako sistem koji pretenduje da bude infrastruktura podrške preduzetnicima koristi AI da bi usmeravao korisnike prema samo jednom izvoru – ne pričamo više o digitalizaciji. Pričamo o automatizaciji pažnje.

Transparentnost nije dodatna opcija. To je osnova svakog poverenja – naročito kada se AI uvodi kao deo institucionalnog komunikacionog lanca.

Privredna komora Srbije mora da odluči da li gradi alat koji informiše – ili kanal koji usmerava.

Jer između ta dva – postoji razlika.

Zato pitanje - Privredna komora Blica?

...

Nego, Privredna komora Srbije je objavila više od jednog AI potpomognutog servisa. 

Testiraće se. 

ETIK.AI